Izraz često namenjen osobama koje su trenutno zamišljene, izgubljene u prostoru i vremenu ili nezainteresovane za trenutno dešavanje.
Međutim jedna od biljaka koju često nalazimo uz atarske puteve, u poljima i na platou Titelskog brega jeste crna bunika (Hyoscyamus niger) od davnina poznata kao otrovna biljka ali i sveta trava. Postoji oko 20 vrsta, ali ova crna je, kažu, najopasnija i može izazvati ludilo.
Još od starog veka smatrana je travom za vradžbine i različite religijske potrebe. Bila je sastavni deo ljubavnih napitaka, popularna kod svih travara, vračara, veštica. Grčke proročice koristile su je kako bi zapale u delirijumska stanja. U srednjem veku upotrebljavala se za uspavljivanje i umirenje, ali je neki crkveni poglavari pominju i kao biljku pomoću koje „satanisti ostvaruju kontakte sa demonima“. Pominje se kao otrov u Hamletu i smrt Julije povezuje se sa napitkom od bunike.
Zbog otrovnih sadržaja bunika izaziva halucinacije, najtipičniji simptom je privremeni gubitak pamćenja, znaci trovanja nastupaju vrlo brzo i to: ubrzani puls, crvenilo u licu, žeđ, teškoće pri disanju…
