Niska perunika (Iris pumila) je prirodna retkost koja svako proleće ukrašava padine Titelskog brega. Koliko je stara i živopisna ova biljka svedoče mitovi iz antičkih vremena.
Latinsko ime roda Iris potiče od grčke reči koja znači duga, jer cvet ima više boja, ili od grčkog eris = proleće, jer je prolećni cvet. Ime je u vezi i s grčkom boginjom Iridom, koja simbolizuje vezu između neba i zemlje, bogova i ljudi. Zlatokrila Irida glasnica je bogova i otelotvorenje duge. Neki je smatraju suprugom prolećnog vetra Zefira i Erosovom majkom. U krčagu donosi vodu oblacima, a kad leti preko neba, njen šareni pojas oslikava se u vidu duge. Zbog toga je iris znak, simbol, ili poruka kojom se božja volja prenosi posvećenim.
Sa druge strane, Perun je slovenski bog neba, bog nepogoda, oluja i grmljavine, jednom rečju, on je gromovnik. Hrast i perunika su mu atributi. Kažu da perunika raste na mestu gde je Perunova munja pogodila tlo i tamo gde je duga dodirnula zemlju. U starom Egiptu bila je božanski simbol, a faraoni su je držali u ruci poput žezla, pokazujući njome svoju moć i uzvišenost. Na istoku označava hrabrost i pobedu.
Korišćena je kao amblem francuskih kraljeva i bila deo njihove vladarske ideologije. Prema nekim legendama, prastanovnici Balkana smatrali su da je perunika biljka koja vidi, oseća i koja će vas uputiti u tajne neba. Iz tog razloga je ovaj cvet i nazvan kao dužica u oku – iris, odakle je izvedeno i ime boginje Iris (Irida).
Po istom predanju, ono što je videla, perunika će ispričati. Bela perunika će pričati o smernosti, čednosti, o čistoti tela i duha, žuta o strasti, plava o veri i nadi, ljubičasta o mudrosti… Kao i ljiljan, perunika je simbol Bogorodice i bezgrešnog začeća. Simbol je nade, znak telesne nevinosti i čistote duha. U hrišćanskim običajima posvećen je ženskom principu.
Još jedna prirodna retkost krasi istočne padine Titelskog brega, to je Gorocvet (Adonis vernalis).
Adonis, bog vegetacije i svega što brzo raste i umire, jeste sin kiparskog kralja Kinire i njegove kćeri Mirne.
Jedan mit kazuje kako mu niko nije bio ravan po lepoti, te se u njega zaljubila boginja lepote i ljubavi Afrodita. Silazila je ka Adonisu na zemlju, pa se i iz ljubavi prema njemu počela zanimati za lov, što je Adonis jako voleo. Čak mu je i sama Afrodita pomagala u lovu. Ipak mu je napominjala kako ne treba loviti divlje zveri, govoreći mu kako je dovoljno biti odvažan prema plašljivima, a prema hrabrima opasno je biti hrabar.
Adonisu je njegova muževnost branila da sluša takve savete. Kada ga je jednom prilikom Afrodita ostavila samog, Adonis je otišao u lov na veprove, ali je to za njega bilo sudbonosno: ranjena zver ga je napala i usmrtila. Kada je Afrodita saznala za smrt svog voljenog, obuzela je ogromna tuga. Proklela je sudbinu i plačući pala na kolena pred najvišim bogom Zevsom. Molila ga je da joj dragog vrati, pa makar na kratko. Zevs se sažalio nad njom pa je naredio Hadu da u proleće pusti Adonisa iz svog mračnog carstva na zemlju, tako da Adonis samo pola godine ostane u podzemnom carstvu a pola godine provodi sa Afroditom na zemlji.
U proleće se priroda raduje, oblači u zeleno i cveće, jer se Adonis vraća, a obuzima je tuga kada se u jesen vraća u carstvo sena.
Drugi mit govori o incestu koji je prethodio Adonisovom rođenju, a koji je izazvala Afrodita, ljubomorna na Mirninu lepotu, uticala je da se otac i ćerka spoje. Kad je kralj Kinira shvatio prevaru hteo je da ubije ćerku i nerođeno dete. Afrodita se u međuvremenu pokajala zbog svog nedela i pretvorila devojku Mirnu u stablo mirte. Kada je mač je prepolovio stablo mirte iz njega je izišlo prelepo dete, Adonis.
Afrodita je dete sakrila i predala kraljici smrti Persefoni da ga čuva. Kada je Adonis odrastao, Afrodita je zatražila od Persefone da joj se vrati ali je ova to odbila. Zamolile su Zevsa da donese odluku i on je odlučio da svakoj pripadne po pola godine, kod Persefone Adonis je provodio zimu a proleće i leto sa Afroditom. Adonisovo rađanje i smrt tako simbolizuju smenu godišnjih doba.
Izvori: Govor bilja – perunika, Cvet božijeg gneva, Politikin zabavnik broj: 3121 2.12.2011.