Šajkaški bataljon, vojnička jedinica austrougarske vojske u kojoj su služuili naši preci, isključivo Srbi, formiran je 1763. iz odbrambenih razloga. Odluku o formiranju Šajkaškog bataljona donela je carica Marija Terezija 15-og jula 1763. Titel je određen za sedište, a major Teodor fon Stanisavljević je postavljen za prvog komandanta Šajkaškog bataljona.

Regulamentom carice od 1764. uređeno je funkcionisanje bataljona.   Šajkaši su bili obavezni da, po carskoj odluci, učestvuju u vojnim  akcijama- u ratu i miru, na kopnu i na vodi, te da se brinu o bezbednosti, naročito na Dunavu, Tisi i Savi, kao i da gone razbojnike, sprečavaju uvoz i izvoz zabranjene robe i novca, odnosno naturalija, čuvaju sanitarni kordon, sprovode i omogućavaju bezbednu plovidbu brodova koji službeno saobraćaju pomenutim rekama. Oni su, takođe, sa uspehom obavljali pontonjerske  i pionirske zadatke u brojnim ratovima koje je Habzburška monarhija vodila na evropskim ratištima. Svakako je njihov najveći značaj bio na turskoj granici- u ratnim prilikama, ali i u vreme mira.

U Šajkaški bataljon spadala su sledeća mesta: Čurug, Gardinovci, Đurđevo, Godpođinci, Žabalj, Kać, Lok, Mošorin, Nadalj, Gornji Kovilj, Šajkaš, Titel, Donji Kovilj, Vilovo. U tom sastavu je ostao sve do razvojačenja 1871.

Osnovno plovilo Bataljona, po kojem je i dobio naziv je šajka. To je bio drveni ratni rečni brod- veoma dugačak, uzak i plitak. Pokretan je veslima i jedrima, a ponekad i ljudskom i konjskom snagom. Šajkaši su morali proći obuku, šajkašku i pešadijsku. 

Šajkaši su masovno podržavali Srpski narodni pokret u toku revolucije 1848/1849. i bili njegov veliki oslonac. Na vojnu pozornicu stupa Đorđe Stratimirović, mladi vođa Srpskog narodnog pokreta. Pored herojskog držanja šajkaša, veliki doprinos dali su Knićanin i dobrovoljci iz Srbije. Nakon ratnih pobeda, Srbi dobijaju posebnu upravnu oblast, pod imenom Vojvodstvo Srbija i Temiški Banat (1849-1860). 

  1. Šajkaški bataljon je pretvoren u pešadijski sa nazivom Titelski graničarski bataljon, 1872. ukinut i njegova teritorija je priključena Bačko-bodroškoj županiji.

 

Izvori:

Avram Đukić,  Šajkaški bataljon u Šajkaška istorija 1, Matica Srpska, 1975, Novi Sad

Avram Đukić, Šajkaška u Šajkaška istorija 2, 1975, Matica Srpska, Novi Sad

Ljiljana Radovac, Arhivski fond Šajkaški graničarski bataljon- Titel, 1763-1873, Godišnjak istorijskog arhiva grada Novog Sada, 6/2012