Tragajući za podacima o brodovima koji su plovili Tisom i pristajali u Titelu, a zahvaljujući titeljaninu Đorđu Tubiću, dođosmo do „Sećanja“ autora Ilije Petrovića – Ike, „panonskog mornara“ na putničkom parobrodu „Ljubljana“. Ilija Petrović rođen 1939. godine, završio je školu u generaciji nautičara 1954/58. i odmah potom dobio posao u preduzeću „Jugoslovensko rečno brodarstvo – JRB“ u Beogradu.
Ovde predstavljamo deo njegovih priča o parobrodu „Ljubljana“ i Titelu tog vremena:
„Ljubljana“ – putnički brod na parni pogon, točkaš ili lopataš, imao je dugu i burnu istoriju. Ika nam priča kako je brod je izgrađen u Lincu 1897. godine pod imenom „Franš Depere“, ali se davne 07.03.1931. sudario sa brodom „Zagreb“ i potonuo. Nakon vađenja i generalne popravke, brod dobija novo ime „Fruška Gora“, da bi od 1945. godine plovio kao „Ljubljana“. „Parobrod „Ljubljana“ nije bio tako velik i kitnjast poput „Beograda“ i „Zagreba“, ali je imao salone za dnevni boravak putnika, ručaonicu i pivnicu. Iznad salona bile su palube za šetnju.“ Bio je registrovan za 300 putnika i 30 tona tereta.
„Brod je imao dva salona – prve i druge klase. Salon prve klase nalazio se na donjoj palubi krmenog dela broda. Izgledao je veoma lepo i bio je uvek besprekorno čist. Pod je bio pokriven tepihom i tepih stazama. Stolovi prekriveni belim satenskim čaršavima i postavljeni za ručavanje. Na ulazu sa leve strane, sto rezervisan za brodske oficire. Na palubi su se nalazile četiri kabine, poznate kao ferdek kabine , kapetanska, drugog kapetana, upravitelja stroja i moja, manipulantska, koja je istovremeno bila i biletarnica (kancelarija). Na palubi su, takođe, bili kelneraj i kuhinja. Ostala posada i pomoćno osoblje imali su kabine sa dva i četiri ležaja u pramčanom potpalublju.“
„Parobrod je saobraćao na liniji Beograd – Titel. U plovidbenoj sezoni kretao je po podne iz Beograda, i pre zalaska sunca stizao u Titel. Sledećeg dana, ujutru u 02 sata, kretao je iz Titela prema Beogradu, sa usputnim stanicama u Slankamenu, Surduku, Belegišu, Starim i Novim Banovcima i Zemunu. Glavni putnici bile su piljarice, koje su svoje poljoprivredne proizvode nosile na zemunsku pijacu i Zeleni venac u Beogradu. Zatim, studenti i đaci, za mene najvažniji putnici. A onda poslovni ljudi, i drugi.“
Na ušću kapetan, brodskom sirenom, daje znak da brod ulazi u Tisu, javljajući da će uskoro uploviti u pristanište, a onda nam Ilija opisuje njegovo prvo uplovljavanje u Tisu i pristanište: „Prolazimo ispod titelskog mosta. Vidi se Titelski breg iznad desne obale. Uplovljavamo u mesto. Brod kasni na odredište, u odnosu na tarifu, oko jedan čas. Svi su zadovoljni, i posada i putnici. „Ipak je dobra ova naša baba Ljuba. Jeste da je spora, ali nas nikad ne izneveri“, govorili su. Nisam razumeo, te naivno upitah o kojoj se to babi radi. Svi se nasmejaše, uz komentar da misle na brod, koji je jedan od najstarijih i najsporijih, ali da je uvek ispravan i nikad se ne kvari.“
Iznenađen žamorom i dobrodošlicom ljudi sa obale Ilija dodaje:
„Tada o Titelu i Titeljanima nisam ništa znao. Nisam mogao ni zamisliti da će, relativno kratko druženje sa tim ljudima, ostaviti u meni toliko divnih uspomena, i da će me Titel emotivno vezati za ceo život.“
1 Ferdek – germanizam ( gvozdena paluba, gvozdeni poklopac)
2 Red vožnje
