Gusti, često neprohodni šibljaci po surducima i padinama Titelskog brega predstavljaju ostatke autohtonih šuma hrasta medunca, gloga, mirisne zove i kupinjaka. O takvim šumama stari su narodi ispredali priče.
Hrast je drvo koje su pastiri doneli u Vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Mariju i malog Isusa. Hrast zauzima istaknuto mesto u običajima vezanim za Božić. Paljenje badnjaka vodi poreklo od ritualnog paljenja vatre u vreme novogodišnjih praznika radi obezbeđenja plodnosti na početku Nove godine.
U starim indoevropskim religijama hrast je drvo boga gromovnika,sinonim je snage i postojanosti, sveto mesto za okupljanje, molitvu, prinošenje žrtve. Drvo zapis, obično najstariji hrast u selu, često je koristio za razne verske obrede.
Kažu da se i Sokrat zaklinjao hrastom kao drvetom koje proriče i sve zna, dok su u starom Rimu hrastov plod smatrali najzdravijom hranom. Tokom magijskih rituala kao sredstvo komunikacije sa bogovima služio se žir ispečen u pepelu. U narodu postoji verovanje da, između Velike i Male gospojine, treba sakupljati hrastovo lišće koje, navodno, pruža zaštitu od svih nevolja.
Tako, “imela sa hrasta sprečava epilepsiju, a sveže hrastovo lišće oslobađa od čini”. Čajkanović je zabeležio i verovanje da se “tri hrastove grančice upotrebljavaju u manipulacijama oko teranja uroka kad je dete urečeno”.
Za druide i Kelte hrast je bio sveto drvo (Kelti su ga posvetili Degdi, tvorcu) i simbol snage i otpornosti.
To je drvo onih koji su rođeni između 10. juna i 7. jula. Hrast im daje lepotu, mir i odlučnost. Ljudi-hrastovi su, prema tzv. keltskom horoskopu, strogi i dobre vođe, ali loše diplomate.
I prema galskom horoskopu, osobe rođene 22. marta pod uticajem su hrasta. Muškarac-hrast je jak, a žena snažnog karaktera i posebne lepote, bez bilo čega krhkog. Mnogim Slovenima poznata je i legenda koja kaže da je u šupljini debla starog hrasta skriveno ono što najviše želimo, da su u njemu skrivena najveća blaga.
Mnoga su još predanja o magičnoj snazi hrasta, gloga, zove, jasena, lipe,…
Izvor: Veselin Čajkanović, O magiji i religiji, Prosveta, Beograd 1985
Slavoljub Marković, Božićno drvo vere, sreće i snage