Odseci Velikog surduka oduševljavaju posetioce. Stojeci naspram njih, svi smo pomalo naučnici i dešifrujemo zapis klime u poslednjih oko 600 000 godina. Podsećamo da je Titelski breg nastao navejavanjem sitnih čestica lesa, surovo nosenih vetrom, tokom ledenih doba. Pažljivim pogledom na slojeve ove “torte”, sa čokoladnim koricama i žutim filom izmedju njih, postaje nam jasno zašto Titelski breg nosi naziv Svedok brdo, vidimo kako su se smenjivala ledena i medjuledena doba i samo naslućujemo kakav je bio život praistorijskog čoveka kojeg je navejavanje lesa zateklo na ovim prostorima.
Taj nepravedno pogrdno okarakterisan praistorijski čovek, zapravo je bio genijalan jer je uspeo da preživi nesnosnu hladnoću, oskudicu i lesnu mećavu i čovečanstvo izvede iz desetine hiljada godina dugačkog ledenog perioda u mirnu luku holocena, kada se klima i uslovi za život stabilizuju. Neandertalac i kromanjonac su, dakle, zaslužni i za to što se ovim prostorima danas krećemo i mi.
Veliki surduk privlači naučnike iz Srbije i čitavog sveta, koji ga predano istražuju strpljivo popunjavajući kockice našeg (ne) znanja o ovom fenomenu.
